Prvi zakoni koji su se odnosili ne samo na zaštitu radnika, nego i na zaštitu njihovog zdravlja dok obavljaju sve one zadatke koje podrazumeva konkretno radno mesto, doneti su na tlu tadašnje Kraljevine Jugoslavije u periodu pre početka Drugog svetskog rata.

Zvanično je 1922. godine donet Zakon o inspekciji rada, a samo godinu dana kasnije usvojen je i Zakon o osiguranju radnika. Upravo te godine se uzimaju za svojevrstan početak postojanja medicine rada na tlu naše zemlje.

Na svetskom nivou postoji ukupno 63 konvencija o radu. Većinu njih je prihvatila i naša zemlja počev od 1922. pa do 1939. godine.

Nakon završetka Drugog svetskog rata primetna je bila ubrzana industrijalizacija. U to vreme dolazi do otvaranja i razvoja mngih fabrika, odnosno preduzeća, od kojih je većina bila u vlasništvu države. Da bi sve te promene bile adekvatno sprovedene, morali su da budu doneti i određeni zakoni.

Tako je dve godine nakon završetka Drugog svetskog rata donet Zakon o obaveznim periodičnim pregledima radnika, a godinu dana kasnije i Zakon o sanitarnoj inspekciji. Deset godina posle toga, odnosno 1958. godine je usvojen i Zakon o invalidskom osiguranju. Zakon o zdravstvenom osiguranju donet je godinu dana kasnije, odnosno 1959. godine.

Sve to je imalo značajnog uticaja i na medicinu rada. U to vreme ona je bila sastavni deo zdravstvene delatnosti u našoj zemlji, odnosno primarne zdravstvene zaštite. Kao i sada, tako je i tada osnovni cilj medicine rada bio da zaštiti psihičko, odnosno mentalno i fizičko zdravlje svakog radnika, te da ga unapredi koliko je to u datoj situaciji moguće. Medicina rada je fokusirala svoju delatnost na preventivno delovanje u to vreme.

Mnoge fabrike i preduzeća su i te kako brinuli o zdravstvenoj zaštiti radnika, pa nije bilo neuobičajeno ni da imaju izuzetno razvijenu službu medicine rada u okviru samog preduzeća, to jest fabrike. Osim preventivne medicine, sprovodili su se i kurativni pregledi u okviru zdravstvene zaštite radnika.

Pojam takozvane integralne zdravstvene zaštite radnika je često pominjan 70 – ih godina prošloga veka. Naime, medicina rada je trebalo da učini dve stvari – prvo da osluškuje potrebe i zahteve proizvodnih organizacija, a drugo da se poveže što je bolje moguće sa svim segmentima zdravstvene službe. Upravo zahvaljujući toj ideji i dolazi do osnivanja dispanzera medicine rada, a tamo gde to nije bilo moguće, otvarana je služba medicine rada ili zdravstvena stanica.

Krajem prošloga veka, usled globalnih promena koje su zahvatile društvo naše zemlje u celini, služba medicine rada biva potisnuta. Pojedini stručnjaci smatraju da je osnovni razlog za to prestanak rada i značajnih društvenih preduzeća u tom periodu.

Na svu sreću, ovaj vek je vrlo bitan za službu medicine rada, jer ona sve više ima značaj koji je imala ranije.