Holter pritiska

Tehnički poznat kao ambulatorno merenje krvnog pritiska, holter pritiska je uređaj koji se smatra ključnim za napredak medicinskoj tehnologiji. On omogućava pružanje značajnih informacija u dijagnostici i terapiji bolesti kardiovaskularnog sistema. U suštini, ova tehnologija pruža kontinuirano praćenje krvnog pritiska pacijenta u trajanju od 24 sata ili duže, a pri čemu se vrednosti krvnog pritiska beleže u regularnim intervalima.

Posebno je ova neinvazivna metoda korisna u identifikovanju stanja, narodski poznatog kao "hipertenzija belog mantila", što je stanje u kojem pacijent pokazuje povišen krvni pritisak samo u medicinskom okruženju, ali i stanja poznatog kao "maskirana hipertenzija", gde pacijent pokazuje normalan krvni pritisak u kliničkim uslovima, ali visok krvni pritisak u svakodnevnim situacijama.

Pre svega, postupak započinje zakazivanjem pregleda, tokom koga će lekar specijalista kardiologije, a na osnovu stanja u kome se pacijent nalazi, utvrditi da li je neophodno da nosi holter pritiska. Tom prilikom će pacijentu dati i sveobuhvatne instrukcije o tome kako se koristi uređaj, što je ključno za postizanje preciznih i upotrebljivih rezultata. Na dan testiranja, medicinski tehničar ili lekar će postaviti manžetnu za merenje pritiska na gornjem delu pacijentove ruke. Merač će biti povezan sa malim, prenosivim uređajem koji se obično nosi na kaišu ili se drži u džepu. Ova jednostavna, ali visoko efikasna tehnologija, omogućava pacijentima da nastave sa svojim normalnim dnevnim aktivnostima, uz minimalne prekide ili smetnje.

Kada je uređaj postavljen, on će automatski meriti krvni pritisak u regularnim intervalima tokom dana i noći. Uobičajeno je da se merenja obavljaju svakih 15 minuta do pola sata u toku dana i na svakih pola sata do sat vremena u toku noći. Uređaj će snimiti svaku od ovih vrednosti, koje se kasnije mogu analizirati da bi se utvrdile bilo kakve nepravilnosti ili obrazaci.

Dok nosi uređaj, pacijentu se često savetuje da vodi dnevnik o svojim dnevnim aktivnostima, uključujući obroke, spavanje, fizičku aktivnost i sve simptome koje doživi. Sve te informacije mogu biti od ključne važnosti za lekare, jer im omogućavaju da bolje shvate kontekst u kojem se javljaju određene promene u krvnom pritisku kod tog pacijenta.

Po završetku perioda praćenja, koji obično traje 24 sata (mada može biti duže u nekim slučajevima), pacijent će posetiti “Sanitas klinik” po dogovoru sa nadležnim lekarom. Zatim će merač biti uklonjen, a holter EKG će biti preuzet za analizu od strane stručnog lica. Podaci sa uređaja se potom prenose na kompjuter, gde lekar može detaljno da pregleda i analizira rezultate.

Baš te informacije se koriste za identifikaciju obrazaca i fluktuacija u krvnom pritisku, koji bi mogli ukazivati na određene zdravstvene probleme. Takođe, lekar će uzeti u obzir bilo koje simptome ili promene u aktivnostima koje su zabeležene u dnevniku pacijenta. U svakom slučaju, holter pritiska pruža vredne informacije koje ne bi mogle biti dobijene jednostavnim merenjem krvnog pritiska u lekarskoj ordinaciji. Zapravo ova metoda omogućava lekarima da vide kako se krvni pritisak menja tokom svakodnevnih aktivnosti i dok pacijent spava, pružajući sveobuhvatan pregled promena krvnog pritiska u stvarnom vremenu, što može biti od ključne važnosti za pravilno dijagnostikovanje i tretiranje hipertenzije.

Pregled kardiologa, tokom koga će biti utvrđeno i da li je potreban holter pritiska, pacijenti mogu da zakažu ili putem brojeva telefona 060 035 00 86 i 035 82 000 18 ili elektronski, a na mejl adresu info@sanitasklinik.com i lično u prostorijama "Sanitas klinik", koje se nalaze u Jagodini, na adresi Kralja Petra Prvog broj 4, na prvom spratu.

Kako se postavlja holter EKG?

Samo postavljanje ovog uređaja nije uopšte komplikovano, ali ipak obuhvata niz koraka i procedure kako bi se osiguralo da se krvni pritisak pacijenta precizno prati tokom određenog perioda, što je najčešće 24 sata. Ovaj tip monitoringa krvnog pritiska se često koristi za identifikaciju i dijagnozu različitih stanja povezanih sa krvnim pritiskom, kao što su hipertenzija, hipotenzija ili aritmije.

Postupak započinje zakazivanjem pregleda, koji će pacijentu dati detaljna uputstva o tome kako se uređaj koristi i kako se očekuje da se pacijent ponaša tokom nošenja. Stručnjak će takođe odgovoriti na bilo kakva pitanja koja pacijent imate o samom postupku postavljanja uređaja, ali i o nošenju, kako bi pacijent bio upoznat sa svim detaljima. Na dan dan kada je zakazano postavljanje holtera pritiska, medicinski tehničar ili lekar će postaviti traku za merenje pritiska na mišicu pacijenta.

Upravo ta traka je povezana sa malim uređajem, koji je i lako prenosiv, a koji će pacijent biti u obavezi da nosi sa sobom tokom narednih 24 sata ili više. Traka je dizajnirana da bude udobna, tako da ne bi trebalo da ometa pacijenta dok obavlja uobičajene, svakodnevne aktivnosti.

Jednom kada je uređaj postavljen, počinje faza monitoringa. Uređaj će automatski izmeriti i zabeležiti krvni pritisak u određenim intervalima, što je obično na svakih 15 do 30 minuta u toku dana, te na svakih 30 do 60 minuta tokom noći.

Naročito je važno da pacijent nastavi sa svojim normalnim aktivnostima tokom ovog perioda, jer cilj testa jeste da se dobije realna slika njegovog krvnog pritiska tokom svakodnevnog života. Tokom perioda praćenja, važno je takođe i da vodi dnevnik o svojim aktivnostima, uključujući vreme kada jede, spava, vežba ili oseti stres. Takođe bi trebalo da zabeleži i bilo kakve simptome koje oseća u tom periodu, kao što su glavobolja, vrtoglavica, umor ili otežano disanje.

Pacijenti bi trebalo da imaju na umu i to da svi ti podaci mogu biti korisni za nadležnog lekara, kako bi što bolje razumeo vezu između aktivnosti i promena u krvnom pritisku kod tog pacijenta.

Po završetku predviđenog perioda za monitoring, pacijent opet dolazi u “Sanitas klinik”, u terminu koji je prethodno dogovoren, kako bi holter pritiska bio skinut.

Informacije koje je uređaj zabeležio biće prenete na kompjuter za analizu. Nadležni stručnjak će zatim pažljivo pregledati sve te podatke, uključujući vrednosti krvnog pritiska i fluktuacije, kao i dnevnik aktivnosti koji je pacijent vodio. Na osnovu ovih informacija, lekar će biti u mogućnosti da identifikuje bilo kakve nepravilnosti ili obrazce koji bi mogli ukazivati na određene zdravstvene probleme. Na kraju će pacijentu pružiti povratne informacije o rezultatima testa, uključujući bilo kakve nalaze koji bi mogli uticati na njegovo zdravlje. Takođe će mu dati savete o daljim koracima, što može uključivati dodatne testove, promene u načinu života ili terapiju lekovima.

U suštini, holter pritiska je neinvazivna, bezbolna procedura koja pruža vredne informacije o krvnom pritisku pacijenta i ukazuje na to kako se on menja tokom vremena. A potom sve te informacije mogu pomoći nadležnom stručnjaku da bolje razume pacijentovo stanje i pruži mu najbolji mogući tretman.