Holter EKG i holter pritiska

Izuzetno značajni alati, koji se koriste sve više u modernoj kardiologiji su holter EKG i holter pritiska. Oni omogućavaju lekarima da dobiju detaljan uvid u funkcionisanje srca i krvnog pritiska kod pacijenta. Zapravo su u pitanju dijagnostičke metode, koje pružaju neophodne informacije za razumevanje stanja kardiovaskularnog sistema pacijenta, detektujući potencijalne probleme i omogućavajući rano lečenje.

Holter EKG, koji se često naziva i ambulantni EKG, predstavlja kontinuirano snimanje električne aktivnosti srca tokom određenog vremenskog perioda, a obično u periodu između 24 do 48 sati. Pacijent nosi uređaj, koji se sastoji od serije elektroda povezanih sa malim, prenosnim snimačem. Elektrode detektuju električne signale srca i šalju ih na snimač, koji beleži podatke za kasniju analizu. EKG Holter se koristi za detektovanje aritmija ili drugih srčanih problema koji se mogu pojaviti sporadično i ne bi bili otkriveni standardnim EKG testom.

Sa druge strane, holter pritiska je prenosni uređaj koji meri i beleži krvni pritisak pacijenta u redovnim intervalima tokom dana. Uređaj se sastoji od manžetne pričvršćene za ruku pacijenta i digitalnog snimača koji se nosi na pojasu ili u džepu, na koji način omogućava lekarima da prate kako se krvni pritisak menja tokom različitih delova dana, za vreme različitih aktivnosti i tokom spavanja. Ove informacije mogu biti posebno korisne kod pacijenata sa hipertenzijom ili onih koji su na terapiji za kontrolu krvnog pritiska.

Iako su oba testa neinvazivna i uglavnom bezbolna, mogu biti povezani sa određenim neprijatnostima. Neki pacijenti mogu osećati nelagodnost od lepljivih elektroda EKG-a ili od povremenog stiskanja manžetne holtera pritiska. Ali ove neugodnosti su obično blage i kratkotrajne.

Zahvaljujući korišćenju holter EKG-a i holtera pritiska, lekari mogu dobiti vredne informacije koje im pomažu u dijagnostikovanju, praćenju i upravljanju različitim kardiovaskularnim stanjima. Ove metode pružaju detaljne i precizne podatke, često dopunjujući ili potvrđujući nalaze iz drugih dijagnostičkih testova. Pomoću ovih podataka, lekari mogu pružiti najbolju moguću negu i tretman za svakog pojedinačnog pacijenta.

Važno je da pacijenti koji imaju problema sa funkcionisanjem kardiovaskularnog sistema, odnosno koji se susreću sa poteškoćama u vezi sa pritiskom, najpre zakažu pregled kardiologa, koji će proceniti da li je potreban holter EKG i/ili holter pritiska. Pregled je moguće zakazati u Jagodini, u "Sanitas klinik". Prostorije te medicinske ustanove nalaze se u ulici Kralja Petra Prvog broj 4, na prvom spratu, gde je moguće lično zakazivanje pregleda kardiologa. Uz to, pacijenti imaju i mogućnost da pregled ovog stručnjaka zakažu telefonskim putem i to na brojeve 060 035 00 86 i 035 82 000 18, a ukoliko im tako više odgovara, na mejl adresu klinike info@sanitasklinik.com mogu poslati sve podatke i tako zakazati pregled.

Zašto su važni holter EKG i holter pritiska?

Nazvan po doktoru Normanu Holteru, pioniru u ovoj oblasti, holter EKG je metoda kontinuiranog snimanja električne aktivnosti srca tokom dužeg vremenskog perioda, uglavnom ili 24 ili 48 časova. Reč je o testu koji je specijalno dizajniran za identifikaciju srčanih problema koji se možda neće pokazati tokom standardnog EKG testa, kao što su srčane aritmije, palpitacije ili angina.

Pre nego što se postavi holter EKG, lekar će objasniti pacijentu šta može da očekuje dok nosi taj aparat. Ukoliko je pacijent muškog pola i na grudima je naročito maljav, možda će biti potrebno da obrije deo grudi kako bi elektrode mogle direktno da se postave na kožu.

Holter EKG se sastoji od malog, prenosivog uređaja koji služi za snimanje i koji je povezan sa elektrodama, koje se nalaze na grudima pacijenta. Lekar ili tehničar će postaviti elektrode na određene delove pacijentovog grudnog koša. Zatim će te elektrode biti povezane sa holter EKG uređajem pomoću žica. Uređaj je mali, lak za nošenje i može se zakačiti na pojas ili držati u džepu.

Kada je uređaj postavljen, beležiće električnu aktivnost srca dok pacijent nastavlja sa svakodnevnim aktivnostima. Važno je da pacijenti tokom ovog perioda vode dnevnik aktivnosti, o čemu će ih svakako nadležni stručnjak i obavestiti. U dnevnik bi trebalo da unose informacije o tome šta su radili i kada, kao i kada su osetili simptome poput vrtoglavice, palpitacija ili kratkog daha.

Po isteku predviđenog roka za posmatranje, a što je u većini slučajeva po isteku 24 ili 48 sati, pacijent ima obavezu da dođe u “Sanitas klinik” kod nadležnog lekara, kako bi mu bio uklonjen uređaj. Snimljeni podaci se onda prenose na računar, gde ih lekar analizira.

Tokom postupka analize dobijenih rezultata, lekar specijalista kardiologije će nastojati da utvrdi da li eventualno postoji neka neuobičajenost u srčanom ritmu ili neki znak oboljenja organa kardiovaskularnog sistema. Svi ti podaci, zajedno sa onima iz dnevnika koji je pacijent trebalo da vodi, u velikoj meri pomažu lekaru da identifikuje moguće uzroke simptoma i da odluči o najboljem tretmanu.

Trebalo bi istaći da je holter EKG neinvazivan, bezbolan i siguran postupak. Može pružiti važne informacije koje pomažu lekarima u dijagnostikovanju raznih srčanih problema. Jedini potencijalni problemi mogu biti nelagodnost od elektroda ili potreba za promenom svakodnevnih aktivnosti zbog nošenja uređaja.

Holter pritiska ili 24-časovno ambulatorno merenje krvnog pritiska je procedura koja omogućava kontinuirano praćenje krvnog pritiska tokom 24 sata, dok pacijent obavlja svoje uobičajene dnevne aktivnosti. Cilj ovog testa jeste da se dobije tačniji prikaz toga kako se krvni pritisak menja tokom celog dana, a da bi se adekvatno procenila efikasnost lečenja ili dijagnostikovalo stanje kao što je hipertenzija.

Podrazumeva se da će najpre nadležni stručnjak pacijentu objasniti proceduru i pripremiti ga. U većini slučajeva se pacijentu savetuje da nosi laganiju odeću, jer će manžetna biti postavljena oko gornjeg dela ruke.

Potom se manžetna za merenje krvnog pritiska postavlja oko gornjeg dela ruke pacijenta, dok je uređaj za snimanje, veličine mobilnog telefona, pričvršćen za pojas ili postavljen u džep. Manžetna je povezana sa snimačem pomoću cevi.

Proces snimanja podrazumeva da se manžetna automatski naduva i ispušta vazduh kako bi izmerila krvni pritisak u regularnim intervalima tokom dana i noći. Obično se merenja vrše svakih 15 do 30 minuta tokom dana i svakih 30 do 60 minuta tokom noći. Pacijent treba da vodi dnevnik aktivnosti i beleži kada leže, jede, vežba ili doživljava stres.

Po isteku 24 sata, pacijent se vraća u bolnicu ili kliniku gde se uređaj uklanja. Snimljeni podaci se zatim prenose na računar za analizu, tokom koje nadležni stručnjak poredi podatke o krvnom pritisku sa aktivnostima zabeleženim u dnevniku pacijenta. Zahvaljujući tome može da vidi kako se krvni pritisak pacijenta menja tokom dana i noći, te kako reaguje na aktivnosti i lekove.

Najčešće nošenje holtera pritiska nema nikakvih neželjenih efekata, s tim da može biti malo neprijatno kada se manžetna naduva, ali to je obično samo blaga nelagodnost.