U drugoj polovini 19-og veka je Paraćin imao prvi put sreskog lekara. Bio je to Josip Holec, ali on nije naročito dugo ostao u ovom gradu. Naime, istorija beleži podatak da je doktor Holec zvanično vrlo brzo zahtevao da ga premeste i zatim dobija nameštenje u Kruševcu, gde je bio takođe okružni fizikus, to jest okružni lekar.

Zvanično je 1867. godine doktor Adolf Femen, koji je došao iz Varaždina, postavljen za opštinskog lekara u Paraćinu. On je na toj poziciji ostao tek oko godinu dana, a zatim je premešten u Trstenik.

Svakako treba napomenuti da je druga polovina 19 - og veka izuzetno značajna i za razvoj apotekarstva i za razvoj zdravstvenih institucija na teritoriji naše zemlje. Posao oko definisanja zakona u vezi sa time započeo je srpski knez Miloš Obrenović, a nastavio ga srpski knez Mihailo Obrenović. Upravo on je zaslužan za donošenje zakona za apoteke i apotekare, ali i zakona koji se odnosio na bolnice i njihov rad, a što se sve zbilo u toku Druge Vlade kneza Mihaila i to 1865. godine.

Nekoliko godina kasnije se javljaju i prvi pokušaji osnivanja apoteke u Paraćinu. Da budemo precizni, Karl Elih je 1872. godine zvanično podneo molbu da Paraćin dobije prvu apoteku. Inače, on je pre toga radio u Beogradu, a bio je zaposlen kao apotekarski pomoćnik, što bi u današnje vreme bilo ekvivalentno zvanju farmaceutski tehničar.

Ipak, sve to nije išlo naročito glatko, prosto zato što je zvanično prva apoteka u Paraćinu počela sa radom tek dve godine kasnije, a što se zbilo na dan 11. avgusta 1874. godine.

Iako je Karl pokrenuo čitavu priču oko osnivanja prve apoteke u Paraćinu i bio njen vlasnik, zapravo se tadašnji okružni fizikus za Paraćin po imenu Andrija Bikl, kao i doktor Ignac Hiršl, koji je bio zaposlen na poziciji opštinskog lekara, smatraju zaslužnim za otvaranje prve apoteke u Paraćinu. Naime, oni su tadašnjem ministru unutrašnjih dela dostavili i vrlo precizan izveštaj i vrlo opširan o tome u kakvom stanju se nalazi zdravlje ljudi koji žive u Paraćinu i njegovoj okolini, što je dovelo do toga da prva poteka u Paraćinu počne sa radom.

Napominjemo da je Karl Elih vodio tu apoteku, a na sreću mnogih stanovnika Paraćina, koji sada nisu morali da putuju van grada i to najčešće ili u Jagodinu ili u Kruševac, kako bi pribavili odgovarajuće lekove, već su mogli da ih kupe i u svom gradu.

Međutim, apotekar Karl Elih nedugo nakon toga oboleva od tuberkuloze, tako da nije mogao da radi onoliko koliko je radio ranije, što i te kako ima negativan uticaj i na funkcionisanje prve apoteke u Paraćinu.

A da bi se situacija rešila na najbolji mogući način, povela se diskusija oko toga da li apoteka treba da ima administratora, odnosno osobu koja će biti propisno kvalifikovana i čija će biti odgovornost za funkcionisanje same ustanove. Posmatrano sa današnjeg aspekta, tada se povela diskusija o postavljanju diplomiranog farmaceuta, a tada diplomiranog apotekara, koji će voditi računa o nesmetanom funkcionisanju same apoteke.

Nedugo nakon toga, Karl Elih je i preminuo, 1882. godine.

Naravno da se to svakako odrazilo i na rad prve apoteke u Paraćinu, prosto zato što je vlasnik bio narušenog zdravlja, pa se događalo da apoteku daje u zakup, a čak je i u jednom trenutku prva apoteka u Paraćinu promenila i vlasnika.

Po završetku Drugog svetskog rata istorija ovog grada beleži da su postojale dve apoteke u Paraćinu, koje su bile u privatnom vlasništvu.

Upravo u periodu po završetku Drugog svetskog rata u Paraćinu se intenzivira razvoj zdravstvene službe, što dovodi najpre do otvaranja čak dve ambulante, ali u okviru fabrike stakla i u okviru fabrike štofa u Paraćinu, s tim što su lekari koji su bili zaposleni u tim ambulantama isključivo obavljali preglede radnika konkretnih fabrika.

Ali već dve godine kasnije, odnosno 1948. godine u Paraćinu je otvorena ekspozitura okružnog ureda, što je preteča Doma narodnog zdravlja. Dozvolu za osnivanje Sreske bolnice zvanično Paraćin dobija 1950. godine. U to vreme je u Sreskoj bolnici u Paraćinu postojalo opšte odeljenje, zatim porodilište i takozvano zarazno odeljenje, posle čega dolazi i do formiranja savetovališta za različite kategorije pacijenata. Ne treba zaboraviti ni to da je vrlo bitan segment razvoja zdravstvene zaštite u Paraćinu i onaj koji se odnosi na razvoj zdravstvene zaštite u ruralnim područjima tog okruga.

U Paraćinu danas osim Doma zdravlja, funkcioniše i Opšta bolnica i naravno mnoštvo privatnih apoteka.