Da bi se bolje upoznala istorija bolnice u Svilajncu i generalno zdravstvene zaštite stanovništva u tom gradu, trebalo bi imati u vidu i aktuelne istorijske, ali zdravstvene prilike u to doba.

Naime, poznato je da zdravstvena zaštita na teritoriji tadašnje Kneževine nije dobro funkcionisala, tako da je srpski knez Miloš Obrenović silom prilika doneo brojne zakone i ukaze, kako bi došlo do osnivanja prvih zdravstvenih institucija u našoj zemlji.

Svakako treba imati u vidu i to da je u to vreme vladala i epidemija kolere, ali i epidemije drugih zaraznih bolesti, što je dovelo do potrebe osnivanja zdravstvenih institucija, a na prvom mestu bolnica.

Iako je 1830. godine donet Hatišerif, uprkos očekivanjima, to se nije pozitivno odrazilo na razvoj zdravstvenih institucija na teritoriji Kneževine Srbije.

Vrlo je bila loša zdravstvena situacija u zemlji 30-ih godina 19. veka, tako da je knez Miloš Obrenović praktično bio prinuđen da učini nešto po tom pitanju.

Baš zato donosi mnoge zakone, odnosno ukaze koji regulišu otvaranje i rad zdravstvenih institucija, kao i apoteka.

U Svilajncu je otvorena jedna od prvih bolnica u našoj zemlji. S obzirom na to da je u pitanju varoš koja se nalazila na Carigradskom drumu, a praktično između Kragujevca, koji je bio tadašnja prestonica Kneževine i Požarevca, slobodno se može reći da je prva bolnica u Svilajncu igrala značajnu ulogu u razvoju zdravstvene zaštite u zemlji.

Takođe treba imati na umu i to da su mnogi putnici koji su prolazili Carigradskim drumom bili nosioci različitih zaraznih bolesti, pa je prva bolnica u Svilajncu takođe imala ulogu da im pomogne, a posredno i da spreči širenje epidemije.

Uprkos svemu tome, prva bolnica u Svilajncu nije dugo radila. Zapravo je već 1834. godine i zvanično zatvorena, da bi tek početkom 20 - og veka grad dobio mnogo moderniju i uređeniju bolnicu.

U vreme postojanja prve bolnice u Svilajncu, u njoj su radili mnogi poznati lekari tog vremena, a koji su ne samo pomagali lokalnom stanovništvu da se izbori sa zaraznim bolestima, nego i lečili ranjenike i to one koji su se borili najpre u Srpsko - turskom ratu, a zatim i u Srpsko - bugarskom ratu.

Jedna od ukupno 54 rezervnih vojnih bolnica, koliko ih je bilo na teritoriji zemlje je bila i prva bolnica u Svilajncu.

Interesantno je navesti da je ona bila smeštena u naselju Bojača, a da je u to vreme bila poznata pod nazivom „Bolnica barake“. U njoj se nalazilo oko 400 kreveta, koji su u principu bili improvizovani, kako bi u njima bili smešteni srpski ranjenici.

Ne treba zaboraviti ni podatak da je u vreme trajanja Srpsko - turskog rata mnogo življa došlo upravo u taj deo zemlje, kako bi se spasili, što je takođe uticalo na popunjenost kapaciteta u toj bolnici.

Dok je trajao Srpsko - bugarski rat 1885. godine, odnosno 1886. godine, prva bolnica u Svilajncu je prvenstveno bila namenjena ranjenicima.

Na početku 20-og veka su se javili ozbiljniji pokušaji otvaranja prve prave bolnice u Svilajncu. Tom prilikom je zemljište u vlasništvu Milosava Zdravkovića Resavca besplatno dodeljeno za gradnju ove institucije, a nadležni su za Sresku bolnicu u Svilajncu odobrili tadašnjih 26 000 dinara pomoći.

Uzevši u obzir da zemljište nije sa puno pažnja odabrano, te da je na njemu postojao značajan rizik od poplava na prvom mestu, pa samim tim i od pojave klizišta, to je gradnja prve sreske bolnice u Svilajncu tekla usporeno i otežano.

Zapravo tek u prvoj deceniji dvadesetog veka počinje ozbiljniji rad na izgradnji ove ustanove. Arhitekta Svetozar Jovanović Stariji je izradio projekat, a dve godine kasnije, odnosno 1. novembra 1909. godine zvanično je otvorena prva Sreska bolnica u Svilajncu.

Nakon petogodišnjeg rada u tom mestu, doktor Dobrivoje Popović biva postavljen na čelo ove bolnice.

Osim ženskog i muškog odeljenja, prva Sreska bolnica u Svilajncu imala je i porodilište.

Neoklasični stil arhitekture karakteriše ovo zdanje, koje nije sadržalo bogate ukrase, već je bilo prilično jednostavnog i skromnog izgleda. Međutim, to ne bi trebalo nikoga da zavara, jer je prva Sreska bolnica u Svilajncu sadržala sve ono što je bilo potrebno za nesmetano lečenje.

Prva zvanična bolnica grada je 2016. godine i restaurirana i tom prilikom je korišćena karakteristična plava boja prilikom krečenja, što je danas čini prepoznatljivom.

Na dan 17. jula 2001. godine Vlada Republike Srbije donosi odluku da zgrada u kojoj se nalazila prvobitna Sreska bolnica u Svilajncu bude okarakterisana kao nepokretno kulturno dobro, odnosno Spomenik kulture i da bude stavljena pod zaštitu. Nedugo nakon toga je doneta odluka da joj se vrati prvobitan izgled kroz restauraciju, što je i učinjeno par godina kasnije.